Vocke u mojoj basti u prolece

  Doslo je prolece najlepse godisnje doba. Na livadi, u basti, u sumi, u parku oseca se njegov dah, sarene se njegove boje. Sva priroda je obukla svoje novo odelo pa i voce u mojoj basti. Na franama tresnje, visnje, jabuke, kruske i drugog voca trepere se zeleni listovi na prolecnom vetru.
  Ovoga proleca prvo su zamirisali cvetovi tresnje, visnje i sljive pa onda i cvetovi jabuke i kruske. Prolece je rajski mesec. U celoj basti se siri opojan miris voca! Na njihovim granama su sada vec vidljivi plodovi.
  A dole na zemlji jos cvetaju jagode, a sa strane grane malina su savile svoje glavice i kao da posmatraju sta se desava dole. Sa druge strane baste ponosno stoji jorgovan cije se grane leprsaju na vetru, i tako kao da pozdravljaju prolaznike. A malo dalje jasminove grancice su prepune pupoljaka koji vec opojno mirisu sireci svoj miris daleko niz ulicu. Jasmin i jorgovan su mozda greskom zalutali u drustvo vocaka, ali oni uglavnom lepo izgledaju, a jos lepse i opojnije mirisu.
  Svo voce u mojoj basti je ovoga proleca dobilo nove stanare, a to su pcele, bube, leptiri i neki drugi insekti.

Masta

  Zivot je reka, nepredvidiva i valovita, koja te nosi i njise cineci te jacim i snaznijim. Nas deciji zivot protkan je nitima realnosti i maste.

  Prolecni cvrkut i sum vetra tera na lenskarenje i prepustanje mastanju. sklapam oci i odlazim u druge svetove, drugacije vizije i horizonte, neke nove dimenzije. U mom svetu maste cve odise mirom i lepotom, svako ima pravo na zivot, osmeh dom i porodicu. Moja masta ispravlja iskrivljene slike surove stvarnosti, sve one tuzne trenutke i sene, one suze u ocima i vapaj u dusi.

  Samo u mojoj masti dugin spektar ima najlepse boje, sunce uvek sija, potocic zubori, deca se slobodno igraju, a pticice pevaju najlepse pesme. Moja masta ima jaku moc koja prodire u najtamnije kutke svakodnevnice i cini ih srecnim i razigranijim. U mojoj masti ja sam veliki, moja okolina odise cistotom i zelenilom, ljudi su kulturno uzdignuti i fini, a zemlju greje slobodarsko srce.

  Deca su ono sto odrasli vise ne mogu biti, sposobni da mastaju i mastajuci pobegnu od realnosti u potrazi za srecom. Moja masta je odraz neke druge strane moje licnosti , odraz mojih nadaja, zelja, htenja i ideala. Mozda ce moja masta jednog dana biti realnost, a svet jedna oaza mira i srece.

Jedan list iz mog dnevnika (letnji raspust)

  Jutro je. Posmatram kako se paucinatsa magla dize ka nebeskom svodu. Jako udahnuh redak planinski vazduh. Miris pokosene trave, ususkane babine i dedine kuce, miris netaknute i nabujale prirode pece mi nozdrve.
  Sedim na brdu blizu kuce. U meni osecaj koji mi siri vidike, zelja da poletim, radost pripadnosti. Zelim da i ti, moj dnevnice, osetis moju poletnost, razigranost trenutka, da ti udahnem lepotu moje dedovine. Sve se tako kupa u ususkanosti, neki cudan mir lebni nad nekih desetak kuca...
U glavi zamisljam kako je nekad moje selo izgledalo, pokusavam da oslikam dedine price o moru zetelaca, o pesmi kopaca, o praljama na nabujalom potoku i igri dece.... Gledam nakrivljane kucice za koje vreme godinama, decenijama, stoji, casovnik ne pomera kazaljke, drvece se blago dodiruje da ne poremeti harmoniju.
  Posebnu tplinu uneo je babin rucak, vruca pogaca, kajmak i velika casa mleka... Vec tada sam gledao u tvoje korice, pomalo tuzan da necu moci da ti oslikam lepotu koja mi ispunjava srce toplinom i cudno mi igra u damarima.
  Dragi moj dnevnice, danas sam najjace osetio kako me moji koreni vuku sebi, onu tugu zbog odlaska i zelju da se okrtenem, potrcim i ususkam u toplinu mog sela.

Opis moje majke

  Majka kao najlepsi pupoljak ruze, kao pesma koja unosi srecu, kao osmeh deteta i neznost prolecnog povetarca.

  Moja majka poput andjela plavih ociju uvek neznih i milih. U njenoj kosi igraju vetrovi svoju igru. Moja majka ima najneznije ruke, tople i lake koje odnose sve boli. Visoka poput najlepse jele uliva mi sigurnost i stiti od mraka. U koraku moje majke ima neke cudne poletnosti i veselosti. Njeno srce kuca samo za njenu decu, a dusa brine i strepi. Moja majka u liku andjela tako krhka, a opet jaka.

  Juce je bio praznik moje majke. Juce su sve ruze mirisale za nju, pticice pevale i sunce grejalo. Moja majka je kao najlepsi vesnik proleca u basti zelja.

Unutrasnji izgled moje sobe

  Moja soba kao odaja mojih snova, mojih zelja i htenja, moje nade i teznje, kao skloniste od vetrova zivota i nemilosrdnih oluja.

  Kao plavicasti oblaci, moje zavese, kao prekrivac na mom krevetu. Sve je paperijasto i nezno, valovito i lepo...veliki drveni regal ukrasen svim mojim igrackama. mojimprvim lutkama, smesnim krpenim klovnovima. Na mom stocicu u uglu slike meni dragih osoba, moja porodica, drugarice i ja iz mladjih dana,

  Poseban kutak u mojoj sobi odvojen je za poruke, tuzne i vesele, pisane u nalepu srece ili razocarenja. Taj delic mog carstva daje toplinu, licni pecat, oslikava mene u toplim tonovima.

  Volim tisinu moje sobe, njen veliki zagrljaj u mekoj postelji, tihu muziku i zvoncice na vratima kao glasnike novih posetioca...

  Volim osecaj kao pod vedrim nebom, dok se nase plavicaste zavese na osuncanom prozoru a to sunce baza zrake na procvale visibabe ispod terase moje sobe.

  Gledam kroz prozor poslednje trzaje zime i bitku koju dobija prolece ususkano u toplinu moje sobe.