Zivot je reka, nepredvidiva i valovita, koja te nosi i njise cineci te jacim i snaznijim. Nas deciji zivot protkan je nitima realnosti i maste.
Prolecni cvrkut i sum vetra tera na lenskarenje i prepustanje mastanju. sklapam oci i odlazim u druge svetove, drugacije vizije i horizonte, neke nove dimenzije. U mom svetu maste cve odise mirom i lepotom, svako ima pravo na zivot, osmeh dom i porodicu. Moja masta ispravlja iskrivljene slike surove stvarnosti, sve one tuzne trenutke i sene, one suze u ocima i vapaj u dusi.
Samo u mojoj masti dugin spektar ima najlepse boje, sunce uvek sija, potocic zubori, deca se slobodno igraju, a pticice pevaju najlepse pesme. Moja masta ima jaku moc koja prodire u najtamnije kutke svakodnevnice i cini ih srecnim i razigranijim. U mojoj masti ja sam veliki, moja okolina odise cistotom i zelenilom, ljudi su kulturno uzdignuti i fini, a zemlju greje slobodarsko srce.
Deca su ono sto odrasli vise ne mogu biti, sposobni da mastaju i mastajuci pobegnu od realnosti u potrazi za srecom. Moja masta je odraz neke druge strane moje licnosti , odraz mojih nadaja, zelja, htenja i ideala. Mozda ce moja masta jednog dana biti realnost, a svet jedna oaza mira i srece.
Нема коментара:
Постави коментар