Jutro je tiho...Zvezde se pogasile, a Sunce jos ne izgrejava. Nebo na istoku dobilo boju plave ljubicice, a na zapadu se modri kao planinska perunika.
Po ko zna koji put, sedim na terasi pokusavajuci da udahnem i da konacno zakljucim sta je to zbog cega svi kazu da je izlazak Sunca fantastican. A onda mi mjisli zastaju, oci se sire do bola mozak pokusava da zapamti svaki delic carolije. Sunce polakoizlazi, nebo dobija urudelu boju, podseajuci na plod zrelog kukuruza. Krece se ka zapadu i potiskuje Mesec koji sada izgleda kao iscedjen rez limuna. Dan i noc postavljaju medje, dele se. Od istoka se ukazuje zora.
Vazduh proredjen i ispunjen mirisom cveca i cvrkutom ptica. Napolju jos uvek sve tiho, vise necujem ni otkucaje svoga srca, jer inpresioniran ovom carolijom koja se ponavlja danima, mesecima i vekovima shvatim da ipak postoje stvari koje ce biti sacuvane od zaborava vecno.
Po ko zna koji put, sedim na terasi pokusavajuci da udahnem i da konacno zakljucim sta je to zbog cega svi kazu da je izlazak Sunca fantastican. A onda mi mjisli zastaju, oci se sire do bola mozak pokusava da zapamti svaki delic carolije. Sunce polakoizlazi, nebo dobija urudelu boju, podseajuci na plod zrelog kukuruza. Krece se ka zapadu i potiskuje Mesec koji sada izgleda kao iscedjen rez limuna. Dan i noc postavljaju medje, dele se. Od istoka se ukazuje zora.
Vazduh proredjen i ispunjen mirisom cveca i cvrkutom ptica. Napolju jos uvek sve tiho, vise necujem ni otkucaje svoga srca, jer inpresioniran ovom carolijom koja se ponavlja danima, mesecima i vekovima shvatim da ipak postoje stvari koje ce biti sacuvane od zaborava vecno.
Нема коментара:
Постави коментар