Godine se nizu jedna za drugom stvarajuci niz prelepih secanja. Ostaju ispisane stranice dnevnika i svesaka svim nasim osmesima i brigama, zajednickim trenucima....
Na trenutak se vracam u proslost. Sedim u skolskoj klupi okruzen meni dragim osobama. Ali nazalost blizi se rastanak. Pri samoj pomisli na to srce mi se steze. Otvaram oci do bola ne bi mi zapamtio sve njihove pokrete, osmehe, brige... Iz razmisljanja me prenuo blagi majcin glas. Dosao je i taj dan! Od danas sam ucenik srednje skole. Pri samoj pomisli na to jezim se, hvata me nervoza a u glavi mi je hiljadu pitanja. Kako cu se uklopiti? Kakvo drustvo cu imati?
I krecem. Sunce vec uveliko przi svojim zracima. Na ulici se cuje zagor. I dok jedni prepricavaju svoje letnje dozivljaje, drugi vec pricaju o svom prvom skolskom danu. Priblizavam se skoli. Noge mi klecaju, dlanovi se znoje, a srce sve brze lupa. Posle dugog cekanja obavesten sam u kojoj cu ucionici provesti prvu godinu svog skolovanja u srednjoj skoli. Ulazim u ucionicu i kao da vreme staje. Okruzen sam osobama koje ce uskoro postati deo mog zivota. Volim ovu profesiju i najmanje sto se nadam je da cu naredne cetiri godine provesti u lepom okruzenju. Nadam se da ce ovi ljudi biti dovoljno dobri kao oni od kojih sam se rastao.
Zelim da ovaj deo mog detinjstva ostane upisan zlatnim slovima, da ostane duboko urezan u moje secanje.
Na trenutak se vracam u proslost. Sedim u skolskoj klupi okruzen meni dragim osobama. Ali nazalost blizi se rastanak. Pri samoj pomisli na to srce mi se steze. Otvaram oci do bola ne bi mi zapamtio sve njihove pokrete, osmehe, brige... Iz razmisljanja me prenuo blagi majcin glas. Dosao je i taj dan! Od danas sam ucenik srednje skole. Pri samoj pomisli na to jezim se, hvata me nervoza a u glavi mi je hiljadu pitanja. Kako cu se uklopiti? Kakvo drustvo cu imati?
I krecem. Sunce vec uveliko przi svojim zracima. Na ulici se cuje zagor. I dok jedni prepricavaju svoje letnje dozivljaje, drugi vec pricaju o svom prvom skolskom danu. Priblizavam se skoli. Noge mi klecaju, dlanovi se znoje, a srce sve brze lupa. Posle dugog cekanja obavesten sam u kojoj cu ucionici provesti prvu godinu svog skolovanja u srednjoj skoli. Ulazim u ucionicu i kao da vreme staje. Okruzen sam osobama koje ce uskoro postati deo mog zivota. Volim ovu profesiju i najmanje sto se nadam je da cu naredne cetiri godine provesti u lepom okruzenju. Nadam se da ce ovi ljudi biti dovoljno dobri kao oni od kojih sam se rastao.
Zelim da ovaj deo mog detinjstva ostane upisan zlatnim slovima, da ostane duboko urezan u moje secanje.
picko
ОдговориИзбришиdobro ti je rekao
ОдговориИзбришиstvarno si pickica mala
ОдговориИзбришиStvarno si debil!
Избриши